Blog

Kockanjem se dobija prijatnost, zadovoljstvo, opuštanje. Trenutno donosi rasterećenje. U situacijama koje stvaraju zadovoljstvo, oslobađa se dopamin, hormon sreće. Zašto se kockar vraća na mesto zločina? Taj osećaj zadovoljstva koji se dobija kockanjem motiviše čoveka da takvo ponašanje ponavlja. Čovek ponavlja situacije u kojima je nagrađivan.

Na žalost često se dešava da u samim počecima kockanja igrači imaju tzv. početničku sreću da osvoje novac, bivaju nagrađeni u samom startu što ih povuče u dalju igru.

Dopamin je neurotransmiter (prenosi impulse između neurona) koji proizvodi naše telo, tačnije deo mozga koji se zove hipotalamus, i koji je odgovoran za osećaj zadovoljstva i sreće. Dopamin je u stvari osećaj nagrade kada nešto postignemo. Zato se igrač vraća u igru. Previsok nivo dopamina vodi igrače rizičnom ponašanju, pa teško prekidaju igru kad dobijaju, ulažu još više, ne mogu da stanu sa igrom. I ako se kockanje ponavlja često, svaki dan, to dovodi do toga da imamo previše dopamina u mozgu, receptori na njega više ne reaguju, postaju rezistentni i tada imamo osećaj da nam fali što vodi u novi krug kockanja. I tako stalno jurimo sreću.

Zavisnici hoće zadovoljstvo sad i odmah bez odlaganja.

Šta još održava ovo ponašanje? Održava ga način razmišljanja, nerazumni optimizam, pogrešna verovanja…

Igrači veruju da mogu predvideti rezultat kockanja. Moji klijenti mi pričaju da vremenom razviju osećaj da mogu da osete na koji broj će kuglica na ruletu pasti ili koji tim će odneti pobedu na utakmici. A kada se desi da pogode rezultat onda počnu da veruju da mogu da predviđaju ishode kockanja.

Kada gube zavisnici razmišljaju ‘’moram jednom dobiti’’, u igri ga drži nerazumni optimizam. I zato se igri uvek vraća. O negativnim posledicama kockanja zavisnik ne razmišlja, jer da razmišlja ne bi otišao da kocka.

Jasmina Leković, dipl. psiholog