Klijent: Uglavnom. Obično kad ti treba, dal je to pritisak u glavi ili šta je ja pojma nemam, al’ nikad kad su mi trebale pare, čoveče, napravio ih nisam.
Psiholog: Kao Bojana da slušam ili neke druge: ”Kad sam imao pritisak nisam mogao da napravim pare.” Kako rulet može da zna da li ti imaš pritisak u glavi ili nemaš.
Klijent: Ne znam ja. Rulet je čudo. Kako mož’ da zna? Ne zna. Kad god su mi trebale pare nikad ih napravio nisam.
Psiholog: To su đavolja posla.
Klijent: Pa jesu đavolja posla. Ne bi tamo onaj zbir bio 666. Ne bi se taj ubio što je napravio rulet, da to nije to. To je bio neki sektaš, taj što je izmislio rulet. Kao neki kaluđer. Kakav kaluđer, to je neki sektaš. Nikad ih nisam napravio kad su mi trebale. Pozajmim novac da bih napravio pare, ali ništa. Kad mi nije trebalo, kad dođem iz nevezuše onda napravim pare.
Zbir svih brojeva na ruletu daje cifru 666 zbog čega ga nazivaju i đavolji točak.
Klijent: Dođem sa pet hilada eura, sa petnaest hiljada eura u džepu i puknem svih petnaest. Dođem sa pedeset eura u džepu i napravim pare. Evo Bojana živog svedoka. Čekam ga s posla da izađe i imam u džepu pedeset eura, u dinarima je bilo. Radio je na Bulevaru Cara Lazara i ja tu dok sam ga čekao odem kod ‘’Gaje’’, pored hotela ‘’Aleksandar’’, tu ima i neka klinika pored. Tu sam igrao neki aparat, nit’ sam išta puk’o, nit’ sam dobio. Ja sam igrao aparat samo da mi prođe vreme, da sam seo za rulet ja bih puk’o tih pedeset eura. I kad je Bojan naiš’o, ja mu kažem aj’mo bre odavde. I tako kako smo usput išli i pričali, odlučimo da odemo u ‘’Imperijal’’. Bojan nema dinara u džepu, a ja imam tih pedeset eura. Ajd’ da probamo da napravimo pare. I ja na rulet, drugi broj mi padne trideset i nešto hiljada, nisam igrao jako, imao sam samo tih pedeset eura, to mi je bilo sve. I ja odmah pojačam ulog i drugi broj mi padne sto i nešto hiljada. Znači za pet minuta ja sam napravio sto pedeset, sto šezdeset hiljada. A imao sam pre toga pedeset eura u džepu, a napravio sam hiljadu i po.
‘’Imperijal’’ je automat klub, ima elektronske rulete i slot aparate.
Psiholog: I šta si radio s tim parama?
Klijent: Častio sam Bojana i otišli smo u drugi automat klub da nastavimo igru. To se desilo brzinski, nismo se izigrali. Ali smo promenili lokaciju što je vrlo bitno. Čim si promenio lokaciju drugačije razmišljaš, drugi je konobar.
Psiholog: Kako drugačije razmišljaš?
Klijent: Euforija me je prošla od tog dobitka.
Psiholog: Zašto nisi nastavio da igraš u istom lokalu kad te je već krenulo?
Klijent: Bilo mi je dosta, imao sam pet hiljada, sad imam sto pedeset.
Psiholog: Mislio si ne možeš više tu da dobiješ?
Klijent: Ne, hteo sam da promenim. Otišli smo u drugi lokal i digao sam još 600-700 evra. Ne tako brzo, tu je bilo uspona i padova.
Većina igrača menja lokal jer misli da aparat ili rulet više para ne može dati nego što je dao, jer postoji određeni limit koliko može isplatiti. To zavisi od toga koliko je predhodno u njega ubačeno novca. Kad bi igrač povećao ulog u tom istom lokalu verovatno ne bi dobio više od onog što je podigao.
Šta se dešava kad igrač menja lokal? Kad igrač uđe u drugi automat klub tad razmišlja da kreće od nule. Znači sad ne kreće od pedeset eura već od hiljadu i po eura, ide sa većom svotom novca dalje i ulaže mnogo više. Ide iz početka, anulira ono što je bilo u predhodnom lokalu.
Kad igrač podigne keš od igre to više nisu virtuelne pare na tabli ruleta ili ekranu aparata nego stvaran novac. Dok ne stavi pare u džep, nema osećaj da ih ima. U prvom lokalu razmišlja ‘’nisu moje pare nego sam ih napravio’’, a kad uzme novac i uđe u drugi lokal onda taj novac doživljava kao njegov. Drugačije se razmišlja kad se ulazi u automat klub sa pedeset eura ili sa hiljadu i po eura. Sad kad je ušao u drugi klub sa puno novca onda je opušteniji, komotniji, laganije igra, menja igru. Ako nešto napravi dobro je, ako ne napravi nije važno.
Psiholog: Da li ima sujeverja kockarskog?
Klijent: Kod mene nema, mada ima raznih igrača. Ja sam igrao jedan broj, to je pet. I jednom sam čekao šest sati da mi padne taj broj i sve sam pare izgubio. Ja pravim pauzu, menjam kazino, popijem kafu.
Neki igrači vole da igraju samo na jednom mestu i ne menjaju lokal, dok neki drugi imaju nekoliko lokala gde odlaze da igraju. Uglavnom vole da odlaze na već poznata mesta jer poznaju konobare i druge igrače. Prisnija im je atmosfera. Nekim igračima se ne javlja želja da igraju na nekom drugom mestu već samo u tom jednom lokalu, drugi lokali za njih kao da ne postoje, uopšte ih ne privlače. A kad izgube mnogo novca u tom jednom jedinom lokalu u kom su igrali, zamišljaju kako ga polivaju benzinom i pale. Neki razbijaju rulet i aparate. Jedan moj klijent je pitao u automat klubu ‘’šta treba da uradim da mi zabranite igru’’, rekli su mu ‘’ako razbiješ rulet’’. Uzeo je pepeljaru i razbio rulet.
Psiholog: Šta ste radili kad ste izašli iz automat kluba?
Klijent: Otišli smo u grad, posle toga kući. Sutra je Bojan otišao na posao, a ja opet, pre nego što će on izaći s posla, idem u ‘’Gaju’’. Imao sam para od sinoć i otišao sam da igram iz dosade. ‘Ajd idem malo, em mi je dosadno, da mi prođe vreme dok čekam Bojana i volim da igram.
Dosada je u vrhu liste okidača za kockanje. Jedan je od faktora rizika za razvoj patološkog kockanja. Ovo vam možda zvuči neverovatno da neko iz dosade ide da kocka, ali to je istina. Često slušam od mojih klijenata da im je dosada bila motiv za početak kockanja: ‘’Idem da ubijem vreme na ruletu’’, ’’Iz dosade sam počeo da se kladim’’, ‘’Dok čekam tiket idem da prekratim vreme na ruletu ili aparatu’’.
Dosada je neprijatno stanje i osobe koje imaju nisku toleranciju na nelagodnost posežu za raznim stimulusima jer im brzo postane dosadno i ne mogu da podnesu stanje neprijatnosti. Takve osobe stalno teže da su pod tenzijom, kod njih je prisutna glad za doživljajima, stalno traže uzbuđenje, adrenalin, potrebno im je da se non-stop nešto dešava. Ako se ništa ne dešava, osećaju neizdrž i zavisnici od kocke će napraviti takvu situaciju da budu pod pritiskom, jer ne znaju drugačije da funkcionišu.
Psiholog: I s nadom da ćeš napraviti nešto.
Klijent: Uglavnom idem s tom nadom da ću nešto napraviti, nikad ne razamišljam da idem da puknem. I taj koji kaže da ide da pukne to kaže iz šale. Ja sam uvek bio ubeđen da ću napraviti pare kad sam išao, ne da ću izgubiti.
Psiholog: Niko ne razmišlja da će da izgubi, svi razmišljaju da će da dobiju.
Kockar nikad ne ide da kocka sa mislima o gubitku već uvek o dobitku. Nikad ne razmišlja o negativnim posledicama kockanja jer bi ga to sprečilo da ode na kockanje ili da nastavi da kocka. Racio isključi jer smeta kockanju tj. ne razmišlja ni o čemu, a i emocije isključi da ne bi osećao bol. U glavi je samo jedna misao, a to je ‘’dobiću’’ i taj optimizam održava kockara u igri. Ovaj nerazumni ili neracionalni ili nerealni optimizam ne napušta kockara. Uvek se nada nekom čudu, veruje da će biti na dobitku i da će se izvući. Međutim dođe momenat kad optimizam počne da opada.
Klijent: Pa vidi ja sam u poslednje vreme išao s tim ”znam da ću pući”.
Psiholog: Sad je već toliko uzelo maha da gubiš, gubiš, gubiš…
Klijent: Sad se napravio taj kontinuitet gubitaka, gubim jednom, drugi, peti, osmi, pedeseti put. Biće iznenađenje ako dobijem.
Psiholog: Nerazumni i nerealni optimizam je sada splasnuo, nema ga više. Znaš da ćeš da igubiš.
Klijent: Igram na silu.
Psiholog: Kad si počeo da igraš na silu?
Klijent: Igram ja na silu poslednje dve godine, ali ne uvek. Kad vidim da sam izgubio velike pare do sad. Nekad sam vozio auto od 30, 50 hiljada evra, sad vozim od 2,3 hiljade. Banana je to.
Banana je izraz koji se koristi umesto psovke da opišeš da si u velikom problemu.
Psiholog: Sutradan si opet otišao da kockaš?
Klijent: Da ti ja ne bih pričao dan po dan, zaređao sam ja sedam, osam dana, svaki dan isto. Čekam Bojana dok završi s poslom dok igram u ‘’Gaji’’. Nekad Bojan mora da me čeka da završim sa igrom. Ulažem, ulažem, ulažem, pa se iščupam ili budem nešto dobar. Bojan je došao, vidi situaciju, ja u minusu hiljadu i po eura, pada mi jedan broj, drugi broj, ja se iščupam, tih hiljadu i po i budem dobar još 500, 600 eura. Jedva sam se iščupao, mislio sam da je kraj.
Psiholog: jel ti Bojan nešto govorio ‘’ ’ajd izađi, ‘ajd prestani, ‘aj’ nemoj’’?
Klijent: Ma nije, kad je to…
Psiholog: Jel i on igrao?
Klijent: Igrao je kad ima para. Bojan igra drugačije od mene, on ima živce za to. Ja nemam živce ni za to. Ja ne znam što igram kad nemam živce. Na ruletu ima trideset sedam brojeva, on igra petnaest brojeva, i on to polako. Sa dvesta dinara je napravio četrdeset hiljada dinara. To je bilo jedan put, drugi put…, to će ti on bolje reći, ne mogu da pamtim i njegove cifre, jedva i svoje popamtim. Drugi put je sa dvesta dinara podigao šezdeset ili sedamdeset hiljada dinara. Kol’ko si ti morao biti lud, kad si krenuo sa dvesta dinara, on mora da je stavljao po dva dinara u te neke brojeve, a taj broj koji mu je bio najjači u njega je stavljao dvadeset dinara. Ako padne to je sedamsto dvadeset dinara. Ti opet nemaš nešto za igru, i kad to uloži i ako pogodi, dobitak mu je hiljadu i po dinara, pa nakupi pet hiljada dinara pa ga promaši, a ruka mu bila dve hiljade pa onda kreće opet od tri hiljade. Pa sledeća promaši pa ga vrati na hiljadu, pa onda opet. I on tako ludak napravi od dvesta dinara sedamdeset hiljada. Zamis’ to. Kolk’o ti živaca moraš da imaš. Ja nemam. Ja okružim broj jedan, kad padne padne, ako padne, ako ne padne – ne padne. Ja igram tu peticu, u fulu mi je, ja nemam broj ni levo ni desno. Ko god vidi kaže: ‘’vid’ ovu budalu’’. Ne igram deset ni dvadeset četiri, to su brojevi koji su pored. Peticu okružuju 6, 8, 2 i 4. Pokrijem te brojeve. Meni je sve išarano. Petica je na cilindru, tako mi to zovemo, dvojka je velika serija, a petica je mala serija. Pored petice je desetka i četvorka. Taj ni jedan broj nemam, ni desetku, ni četvorku, a petica mi je dvesta hiljada. Bila je kod kod Gajića na velikoj igri i osamsto sedamdeset hiljada. To je maksimalno, ne može više. Da je mogla million, verovatno bih stavio million. I onda padne dvadetetčetvorka. Tad mi nije bilo dobro. Tad sam hteo sam ubiti Žileta baksusa i samog sebe i rulet i Gaju.
Psiholog: Ko je Žile baksuz?
Klijent: Taj što radi tamo. Šest sati čekam broj čoveče, sve je popadalo od nule do trideset šest, sve je je popadalo, sve jedan broj sem petice, sveeee.
Psiholog: I tebi ne pada na pamet da promeniš broj, da promeniš igru, da promeniš taktiku?
Klijent: Menjao sam dan pre toga, došao sam i igrao iz nevezuše, igram peticu, pa igram osmicu, pa nulu, pa igram četrnaest, pa igram dvadeset. Kako sam izašao iz kojeg broja tako je pao. Igram dvadesetku, a padne nula. Ja kažem sad će iz dvadeset u osam. To je nešto u glavi, da ja znam kako padaju brojevi, gde obično baca. Ja odigram osmicu jako, ono bam dvadeset. Ja samo što sam izašao iz dvadeset i kažem sad će sedamnaest kao kontra, druga strana orfanele, kao preko puta baca. I ja izađem iz te osmice i odigram tu sedamnaestku, bam osam. Kako izađem iz broja koji igram, rulet tako baci taj broj. Onda kažem sad ću doći sutra da igram i neću da izlazim iz petice. I sve je popadalo samo petica nije. Sveee, sve. Zadnja ruka, kao juče da je bilo, imao sam nešto malo para i uključujem za dvesta eura i stavljam sve u peticu, petica osamsto sedamdeset šest hiljada, ne znam baš tačno. I to traje minut dok rulet izbaci kuglu i dok ne padne. Meni to traje kao dvadeset minuta. Za žvake nemam, za žvakice nemam. Ja gledam onu kuglu, gledam, gledam, gledam, pada u pet, i pala u pet, nisam lud. Skačem, vičem tooooo. Kako sam rek’o ‘’Tooo’’, to su stotinke, ona je iskočila iz petice u dvadeset četiri. Hvatam se za glavu i gledam Žileta, a Žile viče ‘’ššššššššš’’. Non-stop mi je šištao tu, non-stop, svo vreme dok sam igrao on je šištao. On šišti, meni dođe da plačem. Šta da radim, majke mi. Ja gledam i ne verujem. Kažem mu ‘’jesi video Žile?’’, kaže on ‘’ššššššššš’’, ja rek’o i tebi. Sedam ja u kola da idem svojoj kući, još me policija zaustavi preko pune linije.
Psiholog: I šta si rekao čika policajcu?
Klijent: Rekao sam mu ‘’druže idem iz kockarnice, molim te nemoj da me diraš, moooolim te pusti me, nije mi dobro’’. Vidi on da se ne foliram.
Psiholog: Jesi mu rekao da si puk’o sve pare?
Klijent: Rekao sam mu da nemam za žvake. Ostalo mi nekih cigara dok ne dođem do kuće. Sedam hiljada eura sam puk’o. Puco sam ja i više od sedam hiljada eura, nije problem cifra, problem je način na koji si ti to puk’o. Sve je popadalo sem tog broja.
Jasmina Leković, dipl. psiholog
Odlomak iz knjige o ispovesti zavisnika od kocke
Nastaviće se…